Ako je odlučujući momenat (eng. decisive moment, o čemu sam pisao ovde) esencija jedne fotografije, prizora kome je fotograf prisustvovao i koji se neće ponoviti, šta može Johannes Veermer da nas nauči na tu temu?
Na prvi pogled, na slici ispod se ne dešava ništa. Na ulici koja izgleda kao jedna obična Holandska varošica 17 veka. Nekoliko sitnih figura obavlja kućne poslove, prizor izgleda statično i dosadno. Njihova lica su nejasna i daleko, te ih ne možemo raspoznati. Žašto je Vermeer, velikan “Zlatnog doba Holandskog slikarstva”, sa ukupno 34 dela koja je naslikao, trošio svoje vreme na ovo?
U istoriji slikarstva do Impresionizma slikari su unamljivani isključivo od strane imućnih (vladara, aristokrata, crkvenjaka ili vojkovođa), da prikažu manje ili više očigledno, njihovu moć. U tom konktekstu slika iznad je presedan. Inovativna je jer je jedna od prvih slika u istoriji umetnosti, u kojoj do sredine 17 veka niko nije slikao svakodnevne radnje.
Godinu dana kasnije je završio “Mlekaricu”, ovde centralnom kompozicijom dominira ženska figura, na koju pada fino difuzno sveto kroz prozor. Sekundarni elementi u kompoziciji, korpe pored prozora stvaraju nekoliko dijagonalnih linija koja nam vid usmeravaju ka njenim rukama i čime se ona bavi. Ona pravi puding od sastojaka kojih ima u svakoj kući, mleka i hleba, stojeći ispod jednostavnog svetlog zida. Sudeći po njenoj tipičnoj odeći i tome da kuva, jasno je da njen status nije privilegovan, ona je verovatno služavka. Da li žuri dok sipa mleko? Ne, naprotiv vrlo posvećeno to radi.
Mislim da je idejno ova slika vredna, dakle znatno pre nastanka fotografije, vidimo da je sposobnost fotografije da zabeleži, najbanalniji, jedinstven trenutak, nije ekskluzivno rezervisan za nju.
Sekundarno, mislim da je značajno lekcija koju nas Veermeer uči, da su ordinarni trenutci i jedan nepretenciozan “običan” život dokumentovanja.
Оставите одговор