Uvek sam smatrao Piktorijaliste kao fotografe koji beže od realnosti. Slabiće koji su potpali pod mišljenje javnosti da je fotografija manja umetnička disciplina od drugih likovnih umetnosti. Disciplina koja stalno treba da se opravdava drugima… Stoga mi je interesantan početak ovog dokumentarca jer upravo je predstavljena u drugom svetlu, kao pravac fotografije koji jeste ne-moderan, jer je indstrujska revolucija možda ipak bila… naporno ludilo. Možda je Piktorijalizam bio autentična potreba, ne da se fotografija dopadne onima koji je na prvom mestu nikada nisu razumevali kao umetnost, nego upravo suprotno.
Fotografija – umetnost ili mehanička reprodukcija?
U 19. veku, kada je nastala, fotografija je bila dočekana s predrasudama. Smatrana je pukom, mehaničkom reprodukcijom stvarnosti. Bilo je to daleko od „umetnosti“, koja je bila rezervisana za slikarstvo i skulpturu, medije koji su tražili „autorsku ruku“ (originalan potpis) umetnika i njegovu kreativnu viziju. U tom kontekstu, fotografija je bila posmatrana samo kao dokumentarna alatka – nešto što verno beleži, ali ne stvara.
Piktorijalizam: borba za umetnički status
Piktorijalizam je nastao kao reakcija na to mišljenje. Fotografi Piktorijalisti su se inspirisali slikarstvom, koristeći tehnike poput mekog fokusa, specijalnih papira i složenih procesa obrade (kao što su gumena i platinumska štampa) kako bi stvorili fotografije koje podsećaju na slike. Želeli su da dokažu da fotografija nije samo mehanički proces, već da zahteva autorsku viziju i veštinu. Time su otvorili put priznanju fotografije kao legitimne umetničke forme.
Da biste razumeli potpunu dubinu ove priče, njene ključne figure i dramu koja se odigrala u pozadini, pogledajte dokumentarac ispod.
Оставите одговор