Kada danas kupujete fotoaparat, verovatno gledate megapiksele. Možda gledate da li snima 4K video. Ali, postoji jedna stvar koja se retko pominje u reklamama, a zapravo diktira cenu i kvalitet slike više od bilo čega drugog.
To je tehnologija senzora.
Zamislite ovo kao vodič koji će vam uštedeti novac, jer ćete tačno znati šta plaćate. Postoje tri glavne vrste senzora danas, a evo kako da ih razlikujete laičkim rečnikom.
1. Stara škola senzora – Front-Side Illuminated
Zamislite da pokušavate da gledate kroz prozor, ali preko prozora imate navučen komarnik. Da vidite vi šta je napolju, ali ta mrežica ipak blokira malo svetlosti i smeta, zar ne?
Tako rade stariji ili jeftiniji senzori (FSI). Žice i elektronika se nalaze ispred dela koji upija svetlost. One bukvalno smetaju svetlosti da stigne do cilja.
- Šta to znači u praksi? Kada je sunčan dan, slike su super. Ali čim padne mrak ili uđete u sobu, pojavljuje se onaj ružan „sneg“ (šum) na slikama jer se senzor muči da uhvati svetlo.
- Za koga je ovo? Za potpune početnike i one sa ograničenim budžetom.
2. Nova škola – Back-Side Illuminated (BSI senzor)
Inženjeri su se u jednom trenutku dosetili – „Hajde da okrenemo senzor naopačke!“. Sklonili su one žice koje su smetale i stavili ih iza. Sada svetlost udara direktno u senzor bez ikakvih prepreka. Kao da ste sklonili onaj komarnik sa prozora.
- Šta to znači u praksi? Ovo je danas standard za većinu dobrih aparata. Dobijate mnogo čistije slike u mraku. Tamo gde bi stari senzor napravio mutnu i zrnastu fotku, BSI senzor pravi jasnu sliku.
- Za koga je ovo? Za 90% fotografa. Ako želite da slikate portrete, putovanja, pejzaže ili venčanja, tražite aparat koji ima BSI senzor. To je najbolji odnos cene i kvaliteta.
3. Stacked Senzori (slojeviti senzori)- Za akciju
Ovde stvari postaju skupe. Zamislite BSI senzor (onaj novi, moderni iz prethodnog pasusa), ali su mu inženjeri na leđa zalepili super-brzi „mozak“ (dodatni čip).
Obični senzori čitaju sliku red po red (kao kad skener prolazi preko papira). To traje neko vreme. Stacked senzori to rade neverovatno brzo.
- Šta to znači u praksi? Brzina. Možete da „ispucate“ 20 ili 30 slika u jednoj sekundi. Takođe, ako snimate video dok pomerate kameru levo-desno, drveće i bandere se neće kriviti (nema onog „žele“ efekta).
- Za koga je ovo? Za one koji slikaju sport, ptice u letu ili decu koja ne staju.
Global Shutter: „Zamrznuti trenutak“ (budućnost)
Ovo je najnovija i najskuplja „igračka“. Dok svi ostali senzori čitaju sliku liniju-po-liniju (makar i brzo), Global Shutter snima celu sliku odjednom, u istom mikrosekundu. Svi pikseli okinu istovremeno.
- Šta to znači u praksi? Savršenstvo u pokretu. Nema izobličenja. Možete koristiti blic na bilo kojoj brzini (što je ranije bilo nemoguće).
- Za koga je ovo? Trenutno? Samo za specifične profesionalce sa dubokim džepom. Za nas ostale, ovo je tehnologija koju ćemo možda koristiti za 5-10 godina.
Zaključak: Šta vama treba?
Ne bacajte novac na tehnologiju koju nećete koristiti.
- Kupujete prvi aparat za učenje? Bilo koji senzor (FSI) će vam biti dovoljan da naučite osnove.
- Želite ozbiljnije slike i volite da slikate uveče? Obavezno jurite BSI senzor. To je danas standard. (Primeri: Sony a7 IV, Nikon Zf).
- Slikate fudbal ili ptice? Tek onda razmišljajte o Stacked senzorima.
- Imate novca za global shutter (vidite Sony A9 III)
Za kraj, setite se da reč fotografija izvorno dolazi iz grčkog jezika (od phos – svetlost i graphé – crtanje). Ona doslovno znači „crtanje svetlom“. Što bolje vaš senzor to radi, to će vam posao biti lakši.