Napomena: ova lekcija se bavi psihologijom i možeš je slobodno preskočiti i vratiti joj se kasnije.
Ključne poruke
- Sindrom uljeza je mešavina straha, nesigurnosti i sumnje u sopstvene sposobnosti.
- Ne gledaj na ova osećanja kao na „loša“ – ona su dokaz da ti je stalo.
Šta je sindrom uljeza?
Početak učenja fotografije je uzbudljiv, ali i zastrašujuć.
Verovatno si uzbuđen/a što krećeš u novo poglavlje, zamišljaš život profesionalnog fotografa i jedva čekaš da stvoriš svoj prvi portfolio.
Međutim, verovatno osećaš i sledeće:
- Strah: Zabrinutost zbog toga šta te čeka u ovom kursu, kako ćeš savladati tehničke detalje, a kamoli uspeti u karijeri.
- Nedovoljnost: Osećaj da „nećeš biti dovoljno dobar/dobra“ ili da ne možeš preći sa trenutnog nivoa point-and-shoot fotografije na profesionalni nivo.
- Nesigurnost: Briga o količini vremena i truda koji moraš da uložiš da bi postavio/la portfolio vredan plaćenog posla.
Ova osećanja – strah i nesigurnost – čine ono što mnogi često nazivaju „sindromom uljeza“.
Preoblikovanje sindroma uljeza
Prvo i najvažnije: Sva ta osećanja su normalna.
Strah je usamljena emocija, ali skoro svaka osoba koja je ikada počela da uči nešto novo – pogotovo sa namerom da se time bavi profesionalno – osećala se isto. Mnogi od tih ljudi postali su izuzetni fotografi, čije radove danas proučavamo.
Neću ti dati lažna obećanja. Sticanje samopouzdanja je dug proces. Možda ćeš se osećati nesigurno čak i kada završiš ovaj kurs. Dobra vest? To nije bitno, jer tvoju sumnju možemo da pretvorimo u kreativno gorivo.
Sumnja je dobra
Iako samo-sumnja nije prijatna, neophodna je za dobar kreativni rad.
Da si hirurg i da sam na tvom operacionom stolu, ne bih želeo da sumnjaš! Ali u kreativnom svetu, gde je cena greške manja (možeš obrisati lošu fotografiju), sumnja je dobrodošla. Ona je tvoj unutrašnji kritičar koji te tera da budeš bolji.
Fotografi koji su navikli da preispituju svoje pretpostavke (o svetlu, kompoziciji, kadriranju) spremniji su da primene temeljitiji, promišljeniji i kolaborativniji pristup svojim projektima.
- Sumnjaš u kompoziciju? – Isprobaćeš nešto novo … pravilo trećina ili se poigrati negativnim prostorom.
- Sumnjaš u svetlo? – Tražićeš bolju postavku svetla …
S druge strane, fotografi koji su previše samouvereni često pretpostavljaju da su sve njihove ideje sjajne i da im ne treba mišljenje drugih. Takva ubeđenost je recept za prosečan rad, vođen ličnim ukusom, a ne rešavanjem vizuelnog problema.
Kako da koristiš sindrom uljeza za napredak?
- Koristi ga za motivaciju, ne za paralizu: Svaki put kada pomisliš: „Nisam dovoljno dobar/dobra“, pretvori to u pitanje: „Šta mi nedostaje da bih bio/bila bolji/bolja?“